Ови коментари заслужују тако да их назовемо,пођимо редом по страницама:

150. Награђивања - коментар и цитат: „Појединци нису заслуживали, то је била брука“
Стр. 152. За Драгослава - Дражу Марковића дописао: „Пијанчио и бекријао у друштву девојака“...
Стр. 158. Око велике несташице муниције и акције уништавања паса луталица у граду, ставио је следећи коментар: „Убио их је у граду, а не у ловишту, могао је неког пролазника да рани“...,(односи се на Свету Дамњановића)
Стр. 169. Поново Хвар,исти критичар : „3а кркање и кратко летовање, ишли су и они који нису били ловци, а и водили су жене“...
Стр. 195. Цитирам : „Имао сам много мука са ловокрадицама, било их је много, као и рибокрадица, оштро смо се сукобљавали“
Стр. 299. Секција Стамница : „Највећи криволовац Јанковић Богосав“...( Такође га је описао у својој непотпуној ловној основи, примедба А. Ж.);

Све ове допуне, исправке и коментаре написао је инг. Миодраг Миловановић Шумар, који је тада живео у Пожаревцу, преминуо 2010. године По истим смо дискутовали, а ја записивао у лето 2000 године. Такође исто је записао у виду фуснота у мојој књизи „Век ловства” а коју је после поклонио, видео сам, ловцу Леки Угриновићу из Брзохода, свом рођаку. Сигурно да је инг. Миодраг Миловановић, тј. чика Миле, записивао и коментарисао још... . Сматрао сам да је то много мање важно за Вас читаоце и историјску истину.

Да је био шалџија и духовит навешћу два примера, а поводом писања на стр. 71 у истој књизи тако Он каже: „ Ја сам одстрелио четири комада шљуки, имам трофејна перца“... као и на стр . 198.... „ и Драге Њуње керуша „Бела“ после прележаног штенећака имала је епилепсију, падала је у лову а ми смо је поливали водом док се не поврати“...

Поштовани читаоци и драги ловци, као што се може прочитати инг. Миловановић никога није штедео. У време исписивања ових редова председник ЛУ „Трест“ Ж. Стокић и други саговорници рекли су ми како им се чини да је мало можда и у критици претерао. Такође су ми подвукли да је исти био јако карактеран, дисциплинован, експедитиван у своје време када је био председник ЛУ „ Трест“ а и шеф шумске управе. Посебно је знао да се по мало инати са општинском руководећом гарнитуром.

Да су и једни и други упућивали критике и отровне стрелице, један другом то стоји. Без обзира што су се дружили, и што су понекад седели у друштву и виђани заједно. Сада се поставља питање да ли је поменути инг. можда могао помоћи нама ловцима, око деобног биланса око поменуте зграде на излетишту Трест која данас доживљава тужну судбину изложена брзом пропадању???
Можда би било боље да је она припала ловачком удружењу, а сигурно да би је користили, извиђачи, шумари, полиција, горани, планинари и други.

У сваком случају велико хвала инг. Миловановићу за све што је учинио за ловачко удружење „Трест”, а то у позитивном смислу истичу многи ловци и сви руководиоци удружења, а ја као аутор додајем: „Објективност и истинитост у критикама и допунама као у осталом и свим саговорницима и даваоцима изјава стављамо на њихову душу”.